недеља, 23. октобар 2016.

Poslednje poglavlje ili što bi naš narod rekao final chapter

Svi narodi koji su nestajali i uspeli da nestanu kroz istoriju imali su bar jednu zajedničku «osobinu», a to je da period svog najvećeg razvoja nisu bili u stanjju da prepoznaju i iskoriste na pravi način. Pravi način bi podrazumevao da taj povoljni period omogući i dovede do daljeg napredovanja kako pojedinca kao dela tog društva tako i društva u celini. Neki su pravili pogrešne izbore boreći se sa daleko jačim protivnikom, drugi opet puštali da ih vode vladari bez ikakvog smisla i osećaja za tako nešto, treći nisu bili dovoljno umešni i jaki da na pravi način zaštite svoju zemlju od raznih osvajača, što vojnih što ekonomskih.
U našem konkretnom slučaju svi navedeni primeri su u opticaju tako da deluje da je došlo vreme da se kuca račun i pravi fajront.
U poslednjih sto godina toliko je grešaka napravljeno da bi sada čak i vlada u sastavu Merlin, Gandalf, Mandrak, Šerlok Holms, Hudini i Supermen teško uspela da stvari dovedu u red. Realno dugo bi nam trebalo da uopšte navežbamo šta znači red... Bez obzira na projektovani privredni rast od tri posto.
Šta se u stvari sve to loše izdešavalo ili preciznije šta smo sve to loše uradili i dokle smo stigli u besomučnim naporima da uništimo sam sebe?
Uspeli smo prvo da svaki put u tuči između velikih sila mi budemo tu negde u ringu i dobijemo dobre batine od kojih smo se teško oporavljali.
Kada bismo to čak i uspevali da učinimo pronalazili smo, da nas vode, ljude kojima je lični ili neki drugi «viši interes» bivao daleko ispred opšteg. Kada kažem pronalazili, nije da ih i dalje ne pronalazimo.
Umesto da svoje resurse usmerimo u ono u čemu smo bili dobri mi smo slušali neke sumanute savete i išli u pogrešnom pravcu. Zemlja koja se oduvek bavila poljoprivredom pod levičarskim vođstvom uništila je selo, seljaka oterala u fabriku da pravi loše proizvode za male pare i zida fabrike tamo gde nije trebalo jer neko nije dobro razumeo da li tu ima dosta «gvožđa ili grožđa».
Porodica se polako rastakala, crkva umesto da propagira duhovne zastupala je političke ciljeve i gledala svoju, a ne korist «stada» koje vodi, negativna selekcija se praktikovala svakodnevno jer je lakše ispod sebe kontrolisati glupog i ulizicu nego nekoga ko bi zahvaljujući svojim sposobnostima mogao da napreduje.
Prvo smo zaboravljali šta smo, pa su odstranjivani oni koji bi mogli da nas podsete, onda je na red došlo i ko smo, ali je to prvo iskorišćeno da se mnogi dobro obogate, pa je onda tek to postalo nebitno. Lopovluk, laž, prevara, siledžijstvo polako su dobijali svoja nova imena pa su postajali snalažljivost, sposobnost, veština, muževnost i polako je stvorena «Srpska teorija relatitviteta».
Konobari su postali doktori nauka, polupismeni su završili fakultete u rekordnom roku, starlete su, da mi ne zamere prostitutke, postale najpopularnije žene u društvu, a kriminalci idoli deci koja rastu.
Kada uz sve ovo dodamo svakodnevno mentalno «trovanje» preko svih mogućih medija i nacionalnih frekvenci jasno je da ona Pašićeva «Propasti nećemo, ali spasa nam nema» doživela manju izmenu jer propasti hoćemo. Ili već jesmo samo još nismo dobili fiskalni račun. Kartica je provučena samo su veze malo slabije pa račun malo treba da se pričeka.
I tako dok gledamo rijalitije i turske, indijske i španske serije Sveti Sava postaje Bin Zajeb, što i ne bi bilo prvi put da je Srbin prodao «veru za večeru», ali jeste prvi put da je poklonio istu za večeru. Teško da neko može da mi objasni ako je neko hteo školi da da ime po prebogatom šeiku zašto bar ne napraviše novu? Ili je isključiva poenta bila da se Rastko izbriše sa spiska? Biće da je ovo drugo. Realno koga je i briga. Tako mu i treba kad je ovu svetinu hteo da opismeni.
Ponovo ćemo koristiti palac, neko za potpis a neko za stopiranje kad krene odavde.