Još nekoliko dana i dolazi nam Nova godina.
Mnoga deca će ispod svojih jelku zateći poklone koje su
želeli da im donese Deda Mraz.
To je za decu uvek poseban dan, a i za nas
odrasle to praznično vreme nosi sa sobom neke lepe uspomene i poneku skrivenu
želju da nam se, nešto nama važno, ostvari u godini koja dolazi. Naravno mnogi
vam to neće priznati jer je bez veze da u tim godinama priznaš da veruješ u
Deda Mraza.
Ili za one sa ozbiljnijim pogledom na svet, da priznaš
sebi da svoje životne planove zasnivaš na srećnom životnom obrtu koji bi ti
mogao promeniti svakodnevnu realnost.
Priznali to ili ne svi se moramo složiti da u
životu ipak mora postojati ono zrnce sreće neophodno da sve bude kako treba. To je ono zrnce kada
Novak pogodi vrh mreže, a loptica posle toga padne na stranu protivnika, kada
Sale Đorđević pogodi trojku u poslednjoj sekundi meča, kada golman Bajerna
umesto da izbije loptu, koja mu pada na ruku, loše interveniše i gurne je u sopstvenu
mrežu.
Znam mnogi od vas će reći, ali to je sport u
životu nije tako.
Možda ste u pravu, a možda samo koristite drugu reč za ono što ja nazivam srećom. Pomenuo sam samo neke upečatljive događaje
koji su činili da veliki broj ljudi doživi nešto što zovemo srećom, da se
obraduje.
Siguran sam i da je stjuardesa Vesna Vulović koja
je preživela pad aviona sa deset hiljada metara verovala u neku vrstu sreće...
On što je kod sreće takođe interesantno jeste da
sami jako puno možemo da učinimo da se drugi ljudi osećaju tako. Da budu
zadovoljni, da im nekim gestom, postupkom pomognemo da imaju jednu brigu manje,
jedan problem manje koji ih muči.
U današnje vreme kada su svi gotovo naviknuti na
loše i ružne stvari „osmeh je ovde događaj“ ...citiraću Balaševića.
Sve ovo što sam do sada, ovom prilikom, napisao
ima za cilj samo jedno.
Da pokušamo, zajedno, da učinimo nešto dobro za
našu decu koja nemaju nikog drugog, od koga mogu da očekuju ono zrnce sreće,
sem nas.
Po gradovima u Srbiji maturanti se odriču proslave
maturske večeri i novca koji su spremili za tu priliku kako bi pomogli deci
koja leže u bolnicama i očekuju da se dogodi njihova „Saletova trojka“, njihov „Noletov
drop shot“, njihova „Zvezdina lopta“.
Za nekoliko prethodnih dana više desetina hiljada
građana Beograda potpisalo je peticiju da se novac namenjen novogodišnjim
proslavama u Beogradu, umesto za slavlje po ulicama, dodeli deci kojoj je
neophodna pomoć.
Beograd će imati dve proslave, jednu će organizovati grad
Beograd, drugu opština Novi Beograd. U trenutku kada svi štedimo i kada su
smanjene plate i penzije mi ćemo, od našeg novca te večeri slaviti duplo. Pojaviće
se naše „zvezde“ u punom sjaju da te večeri zabave one koji će na trgovima
slaviti. Slavlje će trajati nekoliko sati i ponoviće se i naredne večeri.
Da li možemo bez te proslave koja nam se dešava
svake godine?
Da li možemo da se prvog januara probudimo sa
saznanjem da je novac namenjen slavlju otišao na drugo mesto koje će nekome
spasiti život?
Da li možemo da tražimo da, kada svi već štedimo, deo te štednje u
novogodišnjoj noći ne ode u nekoliko sati muzike i vatrometa, već za decu koja
čekaju svoju terapiju i broje sms poruke koje će im možda spasiti život?
Zašto prvog januara naše crkve ne bi otvorile
svoja vrata i prikupljale priloge za tu istu deca, a uz to i sami od svojih sredstava
pomogli ovu akciju?
Zašto ne bismo bili jedno u nameri da pomognemo
onima kojima je pomoć najpotrebnija, da bi i dalje bili sa nama?
Konačno neka se svi odreknu svog honorara u te
dve večeri pa možda odu kućama praznijeg novčanika, ali punog srca i duše sa
saznanjem da neka deca i dalje žive zahvaljujući i njima.
Svako od nas može poslati sms i pomoći, ali ako
to uradimo svi siguran sam da će ona loptica na mreži pasti na pravu
stranu...samo moramo verovati u to i lopticu udariti jako da bi stigla gde
treba...
Ja sam rešio da ostatak tiraža svoje knjige „potrošim“
baš u tu svrhu. Siguran sam da je to najbolja odluka ove godine...
Nadam se da će i drugi rešiti isto tako, jer naša
odluka može spasiti mnoge koji se tome nadaju...
„Nada je najviši stepen mudrosti u ljudskom
životu“ rekao je Miloš Crnjanski...
...bilo bi besmisleno bilo šta dodati.
...nadam se.
I peticija...
Нема коментара:
Постави коментар