субота, 21. јануар 2017.

Idi bre Ilija u...Kolare!


Neka mi ne zamere rusofobi što ću ovaj blog početi citirajući Nikitu Mihalkova koji za patriotizam kaže 
„Patriotizam nije kada vičeš „Ura!“, nego kad zasadiš jabuku pred kućom, popraviš ogradu ili pomaziš psa“.
Ne znam koliko sadimo jabuke, ograde nam nisu baš u nekom posebnom stanju, a preksinoć je neko ukrao kućicu za pse ispred opštine Stari grad koja je bila namenjena da bi se neki „najbolji čovekov prijatelj“ sakrio od zime.

Da se sada vratim na ono što sam želeo da vam kažem. Znate li priču o Iliji?

Ako ne znate, evo pokušaću ukratko da vam je ispričam...

Ilija je mogao biti bilo ko od nas, rođen u siromašnoj porodici koju je otac, krojač, izdržavao. Kao mladić došao je u Beograd u potrazi za svojim parčem sreće, baš kao i toliko ljudi danas u ovom gradu. Tu radi kao prodavac u trgovinskim radnjama, zaljubljuje se i sa dvadeset sedam godina ženi ćerkom svog tadašnjeg gazde.

Posle nekog vremena uspeva da otvori svoju radnju i počne bolje da zarađuje. Nažalost supruga, koju je jako voleo mu umire sa svojih četrdeset i šest godina i Ilija ostaje sam. 
Iz Pančeva, gde su tada živeli, Ilija se seli za Beograd da bi bio bliže svojoj supruzi koja je sahranjena u glavnom gradu.
U međuvremenu osniva fond za pomoć književnicima, koji uspeva da u narednim godinama objavi sto dvadeset knjiga. Na kraju Ilija za sobom ostavlja i jednu od najlepših zgrada u ovom gradu kao zadužbinu generacijama koje će tek doći.

U čemu je bio Ilijin problem?
Ilija nije izneo svoj novac iz zemlje.

U čemu je onda bio Ilijin problem?
Ilija je ostavio zadužbinu za sobom.

U čemu je dakle bio Ilijin problem?
Ilija nije, ni svoju ni tuđu, decu poslao u inostranstvo.

U čemu je pobogu bio Ilijin problem?
Ilija je želeo da se mladi ljudi zadrže i školuju baš kod svoje kuće.

I onda u čemu je konačno bio Ilijin problem?
Pa Ilija uopšte nije dobar primer za današnje vreme.

Koja budala danas poklanja svoju imovinu i to za opšte dobro?

Kome danas trebaju pametni ljudi?

Kome treba takav primer uopšte?

Šta će nama zadužbina izgrađena dobrovoljnim prilogom jedne uticajne osobe?

Idi bre Ilija u K..Kolare tvoje!

Dame i gospodo predstavljam vam Iliju Milosavljevića Kolarca!

Jednog od onih kakvih više nema.



Pre desetak dana kada se pojavila informacija da je zadužbina Ilije Kolarca, biser srpske kulture i zadužbinarstva, pred gašenjem, jedan prijatelj mi je rekao „Videćeš biće malo priče u naredna dva, tri dana i ništa“

Danas je to ništa.

Zadužbina se urušava, državu nije briga što joj se koreni suše, a Ilije i njemu sličnih odavno nema.

U zadužbini Ilije Milosavljevića Kolarca na repertoaru je rekvijem za fajront.



Нема коментара:

Постави коментар